Данaс је Свети Сава. Најкомплекснија и најузвишенија личност у српском народу. Духовник, књижевних, дипломата, законодавац, срцезналац. Србин. Светитељ. Ето, Срби, Србина на кога треба да се угледамо и чију ширину да слиједимо и чијим стопама да кренемо, ако већ нисмо.
Од ове године, на два јавна Универзитета у Републици Српској свечано се обиљежава празник Светог Саве, највећег Србина рођеног икада! Знам да ће се сада поједини, можда чак и оправдано, запитати зашто Свети Сава на високошколским установама? Одговор је врло једноставан. Свети Сава није само један од светитеља помјесне аутокефалне цркве, није само био први архиепископ исте, већ је био и књиженик, законодавац, дипломата, учитељ и просветитељ. У тој његовој вишеслојној комплексној димензији личности огледа се све ово што ми данас јесмо. Свети Сава нам је утемељио и цркву и државу, вјеру, образовање, име.
Осмислио је наше постојање. Осмишљавајући наше постојање данас овде у Босни и Херцеговини, оснивањем Дабарске и Хумске епархије, 1219. године, Свети Сава је обесмислио сваки напад уперен на српски национални идентитет и његову вјековну традицију овдје.
Знам да су генерације наших родитеља учене да је све кренуло на којекаквим конгресима у Мркоњићу, Јајцу, Фочи и да се читава наша историја окреће око некаквих револуција и “комунистичке ренесансе”, што је ноторна неистина. Све заправо, за нас Србе, почиње те тихе ноћи 1192. године када принц Растко племићки мундир замјењује монашком ризом. Знам да се и данас незналице одричу свега што је Српско, а они који наше незнање користе, отимају нам што је наше и приписују себи. Српске незналице одричу се Српске Босне, а у тој Босни Сава Немањић је давне 1219. године основао тадашњу Дабарску епархију, данашњу Дабробосанску митрополију. Питајте оне који се одричу Босне, али и оне који је само за себе грабе, знају ли за овај датум. Не знају! Данашњи датум много је важан за српски народ. Годинама уназад Свети Сава
је био утамничен од стране непријатеља српског народа, али и омамљених Срба комуниста. Био је протјеран из српских школа и образовних установа. Светитељску икону замијенила је фотографија надобудног бравара, умјесно химне и пјесме чуле су се “оде” кумровечкој звијери. Умјесто дивном светитељу, угаоном камену куле у којој живимо, клицало се
рушитељу свега светог и честитог. Но, хвала Богу та времена су иза нас. Данас, српске школе, универзитети и установе поносно се сјећају највећег икад рођеног Србина. О лику и дјелу Светога Саве данас се јавно и гласно
говори. Скинути су окови са руку светитељевих. Отргнуте су мошти од најезде данашњих Синан-паша.
Радује се светитељ. Радујемо се и ми јер имамо због кога и имамо зашто. Враћамо се у загрљај светом оцу! Велика је то ствар! Учите, учите, учите, кољенопреклоно вас молим драги родитељи, дјецу ко је и какав био Свети Сава. Оног момента кад заборавимо Светог Саву то ће бити почетак краја српског народа.
Зато је данас необично важно да се окупимо око неугасиве свјетлости светосавске и вођени тамницама савременог живота проналазимо пут и истину, корачајући у њедра Животу!
Срећан празник!
Текст : Вадимир Васић
