Zatvorena obdaništa i škole, skraćeno radno vreme, otkazi… Korona-kriza prouzrokovala je dalekosežne socijalne i ekonomske probleme. Posebno teško su pogođeni oni koji su ionako već zapostavljeni.
Žene su posebno pogođene krizom, kaže Aline Zuko sa Instituta za ekonomske i društvene nauke Fondacije Hans Bekler. One su, naime, i pre krize zarađivale manje od muškaraca, konstatuje Zuko.
Zatvaranje škola i vrtića tokom pandemije drugačije se odrazilo na muškarce i žene. Kada je izbila kriza, mnogi parovi bili su prisiljeni da donesu odluku: ko će od nas dvoje da ostane kod kuće i pazi na decu?
Zbog toga što žene ionako manje zarađuju od muškaraca, te odluke su donošene iz čisto ekonomskih razloga. Ako su oba partnera zaposlena, a jedan je morao da ostane kod kuće i vodi računa o deci, mnogo više žena odlučilo se za brigu o deci, pokazali su rezultati studije Fondacije Hans Bekler. „Tako su se već postojeće nejednakosti u pandemiji još više pojačale“, kaže Zuko za DW.
Kriza jače pogodila one s manjim primanjima
Slično to vidi i Katja Mering, profesorka sociologije na Univerzitetu u Manhajmu. Za studiju na kojoj se još radi, ona od marta sa svojim timom svake nedelje ispita 3.500 ljudi – o tome kako je pandemija promenila njihov život. Prema dosadašnjim rezultatima, ljudi koji rade samo nekoliko sati nedeljno, kao i oni koji nude usluge u domaćinstvu, veoma brzo su bili otpuštani. „Žene je to pogodilo posebno teško“, kaže Mering za DW.
„Ovakva kriza je kao lupa koja pokazuje socijalne nejednakosti“, kaže Anja Pil članica Upravnog odbora Saveza nemačkih sindikata (DGB). „Kriza je posebno teško pogodila radnike s nižim primanjima i nižim stepenom obrazovanja.“ Oni često nisu mogli da rade od kuće. Onaj ko je pre pandemije zarađivao manje, sada se češće suočava s još većim gubicima prihoda.
Nasuprot njima, ljudi s višim primanjima retko su morali da tokom pandemije da ograničavaju svoj rad. I manhajmska studija pokazuje da 40 odsto ljudi s visokom stručnom spremom može da radi od kuće.
U opasnosti su i migranti
Konkretne podatke Savez nemačkih sindikata još uvek nema, ali Pil je uverena da su ljudi migrantskog porekla zapostavljeni. Kao primer ona navodi strance koji u Nemačkoj imaju status „duldunga“ (trpljenog boravka, prim.red). Ako izgube posao i ubrzo ne nađu drugi, oni mogu da izgube dozvolu boravka u Nemačkoj.
Tokom pandemije i privreda u Nemačkoj ne može da ponudi dovoljno mesta za praktično obučavanje. To posebno teško pogađa mlade migrantskog porekla, jer oni su i onako teško dobijali mesto za praktično obrazovanje, kaže Pil. To potvrđuju i studije.
Anja Pil zahteva da se, nezavisno od pandemije, „isuši močvara s niskim platama“. Ona traži veće plate za negovatelje, kao i za ostale koji zarađuju malo. „Nama su potrebne plate koje će sprečiti siromaštvo“, smatra Pil. Ljudi, kojima danas preti gubitak posla, morali bi da imaju mogućnost za prekvalifikaciju, kako bi mogli da rade druge poslove. Pil pozdravlja paket mera pomoći vlade Nemačke, ali ipak očekuje da će se nezaposlenost povećati. A to će onda takođe da poveća socijalnu nejednakost.
(DW)
