– Išla sam kod specijaliste. Uradila sam sve preglede koje sam mogla u zdravstvenoj ustanovi u Trsteniku. Za detaljnije preglede ću morati da idem u veće klinike.
“Sin mi je bio u učionici preko puta”
Na pitanje, zašto odmah nije prekinula čas, ustala i otišla da prijavi šta joj se dogodilo, profesorka kaže da je ipak sačekala da se završi čas.
– Bilo me je sramota šta sam doživjela. Došla sam kući da vidim u kakvom sam stanju. Da se saberem. Moj sin je bio u učionici preko puta. Ni on nije znao. Ali, ubrzo je vidio snimak i dotrčao kući. Bio je bijesan – kaže ova profesorka.
Kako je ispričala, odmah je na nagovor sina otišla u hitnu službu Doma zdravlja u Trsteniku. Kaže da je na sreću imala samo lakše fizičke povrede, ali psihičke su kako je rekla, daleko bolnije.
U učionici je na času engleskog bilo samo sedmoro učenika, jer i odjeljenje nema više od jedanaest učenika. Zato je, kako nam je ova profesorka rekla, djelovalo kao da je učionica prazna.
Profesorka kaže da se ranije na časovima nikada ništa slično nije dogodilo sa ovim učenicima.
– Kod jednog od njih porodični odnosi nisu bili u dobri. Jer, on ima još braće i sestara i briga o njima nije baš na najboljem nivou. Ja sam to znala i štitila sam ga zbog toga. A vidite kako mi je on uzvratio. Učenik koji mi je izmakao stolicu je još uvijek maloljetan, i ima 17 godina. Ne znam kako će se završiti. I ranije se dešavalo da za nekog problematičnog đaka tražimo isključenje, a onda poslije žalbi, ministarstvo prosvjete ih vrati u školu. Ovi treba da idu u popravni dom – kaže ova profesorka, i dalje vidno potresena zbog svega što joj se dogodilo.
Velika podrška roditelja
Kako je ispričala, u svom dugogodišnjem predavanju engleskog jezika, puno djece je učila. Kaže da je najveću podršku dobila od roditelja.
– Vidjela sam ili se čula i sa pojedinim kolegama. Ali, ima i onih koji se nisu javili – iskreno nam je rekla profesorka.
Kaže da ju je ganula podrška koju su joj pružile kolege, ali i ljudi koji je poznaju.
– Kolege iz osnovne škole Sveti Sava iz Medveđe, iz gimnazije, muzičke škole su izdale javni proglas u kom se osuđuje nasilje i daje mi se podrška. To mi mnogo znači. Kad sam vidjela da se cijelo nastavničko vijeće ujedinilo, meni su krenule suze. Poslije su me zvali svi, ljudi s kojima sam radila, moji poznanici, prišla mi je jedna žena i kaže “Vidjela sam sve, moram da te zagrlim” – ispričala je profesorica.
Disciplinski postupak protiv učenika nasilnika je u toku, ali slučaj će dobiti i sudski epilog.
– Neće biti samo disciplinski postupak već i proces pred sudom. To znam jer sam davala izjave u MUP. Policajac koji mi je uzeo izjavu u Hitnoj pomoći predao ju je Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu – kaže profesorica.
Profesorka kaže da njeno iskustvo nije usamljeno u našim školama.
– Nije usamljen slučaj. Ovo je isto, kao i u drugim zločinima gdje jedna od 10 žrtava kaže javno. Ostali ne žele da trpe sramotu. Pričala sam s kolegama koji imaju istih problema da održe red na času. Oni nađu nekog strogog, koji će 45 minuta da glumi strogoću. Ja važim za jednu od blažih nastavnica. Imam djecu njihovih godina, poštujem ih kao osobe. Ne bih voljela da se nešto zateže s mojim djetetom, tako se i ja ponašam prema njima. Ne znam zašto se desilo meni, ovo su stvari koje su van naše moći. Bukvalno – rekla je profesorica za Kurir.
