Trudnoća je, za mnoge žene, najlepši period života, satkan od iščekivanja jedinstvenog trenutka kada će se dogoditi čudo, dok je za druge duga i neizvjesna borba za dječji, a nerijetko i sopstveni život.
Žana Babić, članica Udruženja roditelja prijevremeno rođene dece “Mrvice” iz Istočnog Sarajeva, majka je heroine Emilije, kaže da život zaista piše romane.
– Te 2019. sam saznala da sam trudna. Trudnoća je tekla uredno, bez ikakvih tegoba- govori Žana.
Osećala je neopisivu sreću, međutim, problemi uskoro počinju.
– Najprije sam dobila visok pritisak i počela da otičem. Konačna dijagnoza je bila preeklampsija i hitno odlazim u Banjaluku – nastavlja Žana.
Tamo je hitno porađaju carskim rezom 24. novembra, a jedna Emilija je čvrsto odlučila da bude glavni junak jedne priče.
Moja beba, nastavlja Žana, imala je 1.490 grama i mogla je stati na dlan.
– Tako sićušna i bespomoćna, bila je priključena na aparate, a njeno nejako telo prekrivale su igle. Želela sam da je zagrlim i šapnem da se ne boji, a mogla sam samo da stojim pored nje i molim se Bogu danam je sačuva – prisjeća se ona.
Trećeg dana po Emilijinom rođenju, lekari saopštavaju da nalazi nisu u redu i da je vraćaju na odeljenje intenzivne njege, gdje provodi 40 dana. Davali su joj male šanse, ali Emilija je odlučila da živi. Napunila je nedavno tri godine i zdrava je devojčica.
Nikolina Cerovina za trudnoću je saznala u novembru 2019, i njen sin Despot se neizmerno radovao sestri.
Drugog juna, u 33. nedelji, prije spavanja sam pročitala članak o Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni, koji su se praznovali sutradan, 3. juna. U toku noći sam prokrvarila, a dijagnoza je bila abrupcija, pucanje posteljice. Bila sam životno ugrožena – govori Nikolina.
I tada kreće borba za život djeteta.
– Djevojčica je rođena carskim rezom i imala je 2.175 grama – nastavlja ona.
Nakon spoznaje da je na svijet donijela bebu na veliki praznik, odlučila je da joj da ime Jelena.
– Jelena je po rođenju prestala da diše, tri minuta je bila bez vazduha i imala je krvarenje na mozgu, pa je prebačena u bolnicu na Jezeru, u Sarajevu. Zbog pandemije posjete su bile zabranjene pa smo iz bolnice dobijali šture informacije. Prvi put smo je vidjeli tek 15. juna – nastavlja Nikolina.
Nakon mjesec dana počela je da napreduje, pa danas prati razvoj svojih vršnjaka i brata, i nema zdravstvenih tegoba.
POTREBNA VEĆA PODRŠKA ZA MAJKE
Žana i Nikolina za kraj razgovora složile su se da bi pomoći podrška majkama trebalo da bude veća i da jedinu podršku imaju od udruženja “Mrvice” iz Istočnog Sarajeva.
– Zahvaljujući zalaganju udruženja “Mrvice”, majkama je jednom sedmično omogućena posjeta psihologa, koja je neophodna, jer su majke u tom periodu psihički razorene – kažu naše sagovornice.
