Amerika pokušava da se promjenom Ustava BiH oslobodi veta Republike Srpske, da bi se BiH omogućilo članstvo u NATO-u, rekao je politikolog Anđelko Kozomara.
Kozomara je, povodom izjave američkog ambasadora u BiH Erika Nelsona da treba reformisati Dejtonski sporazum i Ustav BiH jer građani žele da budu dio transatlantske zajednice, upozorio da je prava namjera da bude oduzeto još dejtonskih ovlašćenja od Srpske i da bude napravljena centralizovana zemlja u kojoj ne bi bilo entitetskog glasanja.
“Cilj je da Srbi ne mogu da blokiraju bilo kakve odluke na nivou BiH. Sarajevu je bitno da uđe u NATO jer bi to omogućilo dominaciju jednog naroda nad ostalim. Žele i da BiH postane centralizovana zemlja sa jednom vojnom komandom, jednim predsjednikom, dva potpredsjednika, dok bi Savjet ministara postao vlada, a bila bi formirana i dodatna ministarstva”, rekao je Kozomara za Sputnjik.
On naglašava da zapadni agresivni metodi mnogo traže, a ako ništa ne bude prihvaćeno onda kažu da nema kooperacije.
“U ovoj fazi oni bi bili zadovoljni i da pola od ovih prijedloga Srpska prihvati. Nije sporno da se mijenja takozvani Ustav, ali to mora da bude stvar dva entiteta, da se tačno zna šta se mijenja, šta kome odgovara i da se onda to usvoji u parlamentu BiH”, istakao je Kozomara.
On je konstatovao da nikakve nametnute odluke velikih sila, ali ni samo jednog naroda u BiH, nisu moguće po ovom pitanju, niti mogu dovesti do promjena.
Profesor međunarodnog prava na banjalučkom univerzitetu Miloš Šolaja kaže da BiH de fakto nema Ustav, već Aneks četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je neko nazvao Ustavom, te da je, da bi se došlo do stvarnog ustavnog uređenja BiH, potreban konsenzus sva tri naroda.
On je naveo da je Aneks četiri u momentu kada je donesen u okviru Dejtonskog sporazuma prećutno prihvaćen bez da se o njemu izjašnjavalo, jer je poslužio kao sredstvo za zaustavljanje rata.
“Danas bi bilo dobro otvoriti tu ustavnu diskusiju, ali ne onako kako to neko zamišlja, pod patronatom neke međunarodne organizacije ili SAD kao što je bilo 1995. godine. To bi trebalo da bude izvorni proces samih stanovnika u BiH. Ali, to je komplikovano sada kad postoje snažne intencije u sarajevskoj politici da se ustavne promjene dese pod kontrolom međunarodne zajednice, jer na taj način žele da ostvare politički cilj – unitarizaciju i centralizaciju”, ističe Šolaja.
Prema njegovim riječima, da bi se uopšte o ovome pokrenula neka rasprava morala bi da postoji stvarna želja za novo ustavno rješenje koje bi svi prihvatili i samo tako bi se održala politička stabilnost.
“Ukoliko bi se, pak, prihvatilo da se sve uradi pod rukovodstvom međunarodne zajednice, što se na neki način i nazire iz zaključka izjave američkog ambasadora, to bi bio novi uzrok konflikata i bio bi to izvor nestabilnosti. Ne bi bilo efikasno”, napominje Šolaja.
On je ukazao da donošenje Ustava ne podrazumijeva promjenu Dejtonskog mirovnog sporazuma.
“Promjena bi se odnosila samo na Aneks četiri. Srpska i dalje ima svoj Ustav i svoj politički sistem. Američki ambasador ovom pričom očito pokazuje da je nekome u interesu da se stvori Ustav BiH. BiH je nastala kao kompilacija dva entiteta, a ovaj Ustav bi se odnosio na zajedničke institucije i na zajedničko funkcionisanje”, naglasio je Šolaja.
/Srna/
