Lideri NATO odlučili su da znatno povećaju izdatke za odbranu, saopšteno je nakon sastanka u Briselu.
Ovlašćenja generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga produžena su do 30. septembra 2023.
Lideri Sjevernoatlantske alijanse dogovorili su se da ojačaju istočno krilo alijanse raspoređivanjem četiri borbene grupe u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.
Na zemlji ćemo imati više trupa na istoku krila, u vazduhu ćemo imati više aviona, a na moru imaćemo brodove, mornaricu i podmornice.
Stoltenberg je rekao da su se saglasili da pojačaju pomoć Ukrajini.
“Danas smo se dogovorili da podržimo Ukrajinu i u sajber prostoru da je zaštitimo od napada, hemisjkih, radioloških i ostalih. Spremni smo da uradimo sve da pomognemo Ukrajini”, rekao je Stoltenberg.
Dodao je da NATO ima obavezu da učini sve da sukob ne eskalira.
Rekao je da Kina mora drugačije da reaguje na napad Rusije.
”Zabrinuti smo nedavnim javnim komentarima zvaničnika Kine i pozivamo Kinu da prestane da širi lažne narative Kremlja, posebno o ratu i NATO, i da promoviše mirno rješenje sukoba”, stoji u saopštenju NATO. Sjevernoatlantska alijansa napominje i da će njena vrata ostati otvorena za sve koji žele da joj se pridruže i ponavalja da ostaje privržena osnovnim principima koji podupiru evropsku i globalnu bezbjednost.
Oni su osudili napade ruske vojske na civilnu infrastrukturu i nuklearne elektrane u Ukrajini i upozorili da bi bilo kakva upotreba hemijskog ili biološkog oružja od strane Rusije bila neprihvatljiva i imala bi teške posljedice.
”Rusija treba da pokaže da je ozbiljna po pitanju pregovora tako što će odmah primijeniti prekid vatre. Pozivamo Rusiju da se konstruktivno angažuje u kredibilnim pregovorima sa Ukrajinom kako bi se postigli konkretni rezultati, počevši od održivog prekida vatre i idući ka potpunom povlačenju njenih trupa sa ukrajinske teritorije. Nastavak agresije Rusije dok se vode razgovori je za žaljenje”, navode lideri 30 NATO saveznika u zajedničkom saopštenju.
”Ruski ničim izazvan rat protiv Ukrajine predstavlja fundamentalni izazov vrijednostima i normama koje su donijele bezbjednost i prosperitet svima na evropskom kontinentu. Izbor predsjednika Putina da napadne Ukrajinu je strateška greška, sa teškim posljedicama i po Rusiju i ruski narod. Ostajemo ujedinjeni i odlučni u suprotstavalnju agresiji Rusije, pomoći vladi i narodu Ukrajine i odbrani bezbjednosti svih saveznika”, zaključuje se u saopštenju sa samita lidera NATO.
Postali su poznati detalji prijedloga koje je Poljska danas iznijela na samitu NATO.
Varšava je ponudila formiranje mirovne misije od 10.000 ljudi.
Njegovi glavni zadaci bi bili:
– zaštita humanitarnih koridora koji će biti organizovani u zapadnom dijelu Ukrajine, uključujući stvaranje bezbjednih zona iznad njih;
– zaštita humanitarnog tereta (vojnog tereta) koji će se kretati ovim koridorima;
– stvaranje zone zabrane letova iznad najvećih gradova zapadne Ukrajine.
Saopšteno je da su vojnike spremne da daju Danska i Litvanija. Poljska je u potrazi za državama koje će pristati na avanturu.
/INDEX.HR/ /B92/
