Стари град Борач био jе престоница властеоске породице Павловић, најутврђенији и један од три највећа града средновјековне Босне.
Његови остаци налазе се код Рогатице у близини села Варошиште, гдjе је смјештен главни дио града, а други мањи дио се налазио на Доловској Градини, на десној обали Праче.
Смјештен је на неприступачним стијенама кањона Праче, и његови бедеми су спадали у најснажнија утврђења средњовјековне Босне.
Данас је од града остало веома мало, и никада није ништа предузимано на његовој заштити нити су вршена нека озбиљнија истраживања.
О историји и важности града Борач говорила је ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ, у раду “Земља Павловића, ЗБОРНИК РАДОВА СА НАУЧНОГ СКУПА, Рогатица, 27-29. јуна 2002”:
“Град Борач свакако је подигнут и прије него што се 1393. године први пут помиње у писаним изворима. Ово тим прије што се већ на печату повеље кнеза Павла Раденовића, којом 25. марта 1397. године даје слободу трговине Дубровчанима, налази представа утврђеног града. Град, са три куле јавља се као печатни симбол и доцније код сталних чланова породице Павловић. Ради се несумњиво о Борчу, њиховом двору и главном граду.
Борач је подигнут на тешко приступачном стјеновитом терену изнад лијеве обале Праче. Осим опсежних теренских радова Ђоке Мазалића и мањих археолошких сондажа, остаци овог утврђења нису детаљније истражени. Велики комплекс утврђења засут је шутом и рушевинама тако да се не могу у цјелини сагледати сви елементи његове архитектуре.
Град се састојао из више дијелова који указују и на различите етапе грађења. Настанак првих фортификација на овом простору могао би се датовати у XIV вијек. Главни и најстарији дио утврђења Велика градина, првобитно је имао изражену основу брањењу кулама, а доцније читав онај простор ојачан је низом бедема. Један јачи бедем деблине око 3,5 метра бранио је средишњи дио града. Иначе, двојни ровови доприносили су одбрани бедема. На западу, на самим литицама које се обрушавају према ријеци, било је истурено једно сасвим мало утврђење, у ствари остаци у виду квадратне куле са посебно брањеним прилазом. Прилаз градској капији, могућ једино са истока, бранила је кула грађена у непосредној близини…
Двор Павловића налазио се највероватније у комплексу Велике градине, изграђен у виду куле на више спратова. Пробна ископавања указују на остатке цистерне и трагове зграда које су највећим дијелом биле од дрвета, а дијелом обликоване каменим зидовима. Зграде по правилу имају једну просторију четвртастог облика. Димензије градских објеката су релативно мале. Ту је нађено нешто керамике превучене зеленом цаклином. Каснијим доградњама, Борач је изгледа добио коначан облик у првим деценијама XV вијека. Најкасније је изграђена Мала градина, тек у вријеме Радослава Павловића. Ту се налазе остаци капија и кула у чијим су темељима биле цистерне….
Град се очигледно, ширио упоредо са јачањем политичке снаге и угледа породице Павловић. Важно је нагласити, да уз краљевске престонице Бобовац и Јајце, по опсегу и читавом архитектонском склопу, Борач улази у ред највећих утврђених градова на простору средњовјековне босанске државе. Осим што је недовољно истражен, несумњиво је да је код Борча остварена одбрамбена концепција, прилагођена рељефу и његовим предностима…
Детаљи изгледа града налазе се нарочито на средњем печату кнеза Радослава Павловића сачуваном на четири повеље (1437, 1439, 1439, 1441), као и на повељи његовог сина Ива- ниша (1442). Бедем је формиран као висока платформа на коју води уско, вјероватно покретно степениште. На кулама које се издижу изнад платформе оцртавају се спратови на ко- јима се могу распознати силуете прозора, изгледа форми- раних у облику бифора. Капија на главној кули је готички портал са двокрилним вратима. И поред малих димензија и слабих отисака печата, с обзиром на богатство нових архитектонских детаља, изведена реконструкција, према Пави Анђелићу, „показује представу утврђеног дворца ванредне љепоте, какву нећемо срести нигдје више у Босни, па ни у сусједним јужнословенским земљама тога времена”…
На бедемима и кулама босанских тврђава грађених у првој половини ХѴ вијека нема елемената који би указивали на тежњу ка прилагођавању дејствима опсадне артиљерије. Једино би тврђава Павловац на Прачи у посједу Павловића, обликом основе као и другим облицима архитектуре, спадала у круг раноартиљеријских фортификација из позног средњег вијека.
Међутим, писани извори указују да су Павловићи ишли укорак са временом и настојали да усаврше систем одбране својих утврђених градова. Тако је 1419. године Петар Павловић набавио у Дубровнику самостреле и барут за топове (pul- verum bombardarum). Десет година доцније Радославу Павловићу одобрена је куповина шест самострела. Насљедници Радослава Павловића настоје, такође, да се у Дубровнику снабдију потребним наоружањем…
Упорно настојање више чланова породице Павловић да набаве артиљеријско наоружање несумњиво је настало из потребе, у првом реду, да, ојачају одбрамбени систем Борча, свог главног града. Ово тим прије што је на терену нађен већи број камених кугли до величине човјечије главе, те се на основу тога претпоставља да су за одбрану Борча коришћени топови….
Временом се испод града Борча развило подграђе, иначе познато у изворима од 1417. године. Управо од двадесетих година XV вијека процес формирања привредно активних подграђа испод утврђења појединих феудалаца у Подрињу долази до нарочитог изражаја, како на посједима Павловића тако и Косача. Послије 1417. године у једном доста дугом временском раздобљу (1417-1436), подграђе Борча постаје веома важно одредиште каравана. Оно је привлачило трговце и као погодна етапна тачка из које се могло ићи даље у североисточну Босну. На то указују уговори о превозу у којима се уз Борач, као друго могуће мјесто испоруке робе означава, најчешће, Вишеград.
Када је Сребреница 1411. године ушла у посјед Стефана Лазаревића , Борач је постао погранични град. Поред тога, треба имати у виду да се средње Подриње, заједно са Сребреницом, у ово вријеме развило у врло напредну привредну област. Нагли пораст промета робе подстакао је увођење нових царина, омиљеног начина Павловића, као и осталих босанских феудалаца да увећају изворе својих прихода….
Подборач није био само важна караванска станица преkо које се одвијао промет робе из Дубровника у источну Бо- сну и даље у Србију. Постао је привлачан за Дубровчане, како пучане тако и властелу, који су се ту задржавали и трговали….
Општа примјена дрвета у изградњи стамбених и осталих зграда допринијела је да се трагови још више избришу. Једино дубровачка грађа омогућује да се бар донекле оживи изглед старих градских насеља, како тргова тако и подграђа. У Борчу је постојала већ поменута зграда царинарнице. По потреби је вршен и претовар робе, што претпоставља и постојање магазина у које се ова одлагала. Наиме, када је Сребреница 1411. године прешла у посјед српске државе, дубровачка влада налаже својим трговцима да сву робу, одређену за Сребреницу и Зворник, истоваре у Борчу, на граници српске државе и да ту чекају док се не смире спорови око царине…
У градским насељима средњовјековне Босне трг се издваја и истиче као главни дио и средишњи простор. Што се тиче Борча једино се на основу аналогије може претпостављати да је трг, као важан елеменат урбанистичке структуре сваког насеља, могао постојати. Такође је неизвјесно да ли су Дубровчани у Подборчу, као и у осталим насељима држали радње. Сигурно је једино да су подизали куће…
Од занатских радионица, према откривеним темељима, изгледа да је у Борчу, као и у Бобовцу, било ковачница. Ове радионице, обично камене и дрвене конструкције, биле су прилично мале и често једним 56 дијелом укопане у земљу…
У односу на остале градове у земљи Павловића, Борач је израстао у „славни град”, како то сами Павловићи често истичу . О великом значају Борча својим повељама за три генерације Павловића, у њиховој слабо урбанизованој земљи, свједочи и то што су лик свог главног града досљедно стављали на све печате. Чак када су у Дубровнику 8. октобра 1448. године наручили двије заставе за двије трубе, изричито су захтијевали да у свему буду исте, као што је то дубровачка општинска застава, с тим да св. Влахо не држи у руци Дубровник, него град Борач…
О животу Павловића у Борчу сазнајемо нешто више из дубровачких извора. Између осталог, имали су своје забав- љаче који су их увесељавали. Забављачи са двора Павловића гостовали су и у Дубровнику на дан св. Влаха и том приликом дубровачка влада им је додјељивала награде у новцу, тканинама и другим поклонима. У питању су били фрулаши, тру- бачи, лаутари, добошари, жонглери и лакрдијаши, а помињу се у више наврата, нарочито у времену од 1455. до 1463. године. Дубровачки забављачи такође су гостовали повремено на двору Павловића. Тако, на примјер, налазе се међу узваницима на свадбама војводе Иваниша (1449) и војводе Петра (1455). Павловићи су себи угађали и на друге начине. У Дубровнику су између осталог куповали сребрне предмете, а затим и разне намирнице. Петар Павловић је, на примјер, набављао уље и рибу…
Дакле, Борач је имао све одлике сталне резиденције, њихово омиљено боравиште гдје су Павловићи живјели, вршили своју власт, издавали повеље, организовали рад канцеларије, примали дубровачке поклисаре и обављали друге обавезе. Како је то уобичајено, били су окружени службеницима и лицима неопходним за организацију свакодневног живота. Иначе у средњовјековној Босни дворови владара и обласних господара били су средишта културе. Један од њих несумњиво је Борач – двор Павловића…
Борач није дуго преживио пропаст босанске државе. Има мишљења да су сам град Турци попалили и срушили готово до темеља. Његово подграђе је још само кратко животарило. Приликом продаје босанског санџака, Борач је одређен за сједиште нахије, али се није развио попут неких градова у важнији административни центар. Већ прије 1485. године био је напуштен и пао je у заборав. Временом му ce изгубио сваки траг као мало којем средњовјековном босанском граду, па је чак у нашој историографији било опречних мишљења о његовој убикацији.
Борач, некада симбол моћи и угледа породице Павловић, данас је само комплекс рушевина. Па и ти остаци, како је то већ раније наглашено, свједоче да уз краљевске престо- нице Бобовац и Јајце, по опсегу и архитектонском склопу, Борач улази у ред највећих утврђених градова на подручју средњовјековне босанске државе”.( ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ, Земља Павловића, ЗБОРНИК РАДОВА СА НАУЧНОГ СКУПА, Рогатица, 27-29. јуна 2002)
UG Pavlovac
