Mnogo puta do sada slušali smo priče o hrabrosti Crnogoraca, njihovoj nadmenosti i prkosu. Njihova djela bila toliko epskog karaktera da su mnoga svrstavana u legende, te zbog toga pojedini istorijski događaji za mnoge djeluju nestvarno. Priča o Crnogorcu koji je ubio samuraja je više od legende, jer je istinita, a ime Aleksandra Lekse Saičića i danas se sa poštovanjem izgovara.
Aleksandar Lekso Saičić je na početku svoje karijere bio ađutant vasojevićke brigade. Ipak, Balkan mu je uskoro postao mali. Prvo je otišao u Istanbul, a zatim u Mandžuriju gdje se priključio ruskoj vojsci i dobio čin potporučnika. Tu ga zatiče rusko-japanski rat 1904. godine. Priliku da se još jednom dokaže i pokaže Aleksandar Saičić je dobio pred kraj rata u dalekoj Mandžuriji. Tamo ga je sačekala vijest o tome da japanski car traži nekoga ko bi izašao na megdan čuvenom i nepobeđenom samuraju. Ruski generali bili su u šoku. Bio je to XX vijek! Zar je još neko poštovao tu davno zaboravljenu i, smatralo se, prevaziđenu tradiciju? Ipak, odbiti zahtijev značilo bi priznati poraz. A opet, koga poslati u dvoboj protiv iskusnog i u mačevanju sigurno nadmoćnijeg samuraja? Tako se dogodilo da je komandant ruske vojske tražio dobrovoljca koji bi izašao na crtu japanskom borcu. Aleksandar Lekso Saičić se prijavio među prvima. Dobio je dozvolu i naočigled velikih carskih vojski izašao na bojno polje.
Priče očevidaca kažu da je dvoboj bio silan, a gledati ga skoro nestvarno! Oba borca su munjevito naletala jedan na drugoga, dočekivali udarce i naizmjenično odbijali. Borba samuraja i Crnogorca bila je borba dva načina ratovanja, sukob dvije tradicije kakav se danas viđa još samo u istorijskim filmovima. U jednom trenutku, samuraj je okrznuo lice Aleksandra Saičića. Pomislivši da je Crnogorac gotov, japanski borac je krenuo u otvoren napad. U tom trenutku, Saičić se izmakao, mahnuo sabljom i posijekao samuraja. Odlazeći sa bojnog polja, Aleksandar Saičić je odao poštu poginulom borcu, poklonivši se tijelu. Njegovom pobijedom nanijet je veliki moralni poraz japanskoj vojsci koja je megdan napeto posmatrala. Sa druge strane, Saičić je dočekan kao veliki heroj, a u redovima ruske vojske je nastalo opšte slavlje i veselje.
Čestitke na pobedi Saičiću su stigle od svih ruskih generala, ali i od admirala japanske flote Togoa koji je bio zadivljen vještinom i pokazanim viteštvom crnogorskog junaka.
Sablja kojom je Aleksandar Lekso Saičić savladao samuraja danas se čuva u Vojnom muzeju u Moskvi
