Malagurski za Central news: Ponašajmo se kao šefovi političara, pa ćemo i živjeti kao šefovi

Srpski reditelj, novinar i televizijski voditelj Boris Malagurski u javnosti je poznat kao neko ko svoje stavove iznosi jasno i bez dlake na jeziku. Autor dokumentarnih filmova među kojima se po rekordnoj gledanosti izdvaja ostvarenje “Težina lanaca” nedavno je završio snimanje svog novog projekta “Crna Gora: Podeljena država”.

Malagurski za Central news  između ostalog otkriva svoje mišljenje o aktuelnim političkim i društvenim pitanjima na Balkanu, kada možemo očekivati premijeru novog filma, kao i to koliko je srpski narod izgubio odlaskom Mitropolita Amfilohija Radovića.

U toku smo pandemije koronavirusa. Koje je vaše mišljenje o tome koliko je ovaj virus uticao na politička dešavanja na Balkanu?

– Mislim da je pandemija samo pogoršala autokratske tendencije lidera u regionu, koji su potpuno nespremno dočekali ovaj globalni izazov. Nisu gradili jake institucije, gradili su jake vođe i kao rezultat imamo potpuni pad poverenja u političku elitu na koju bi trebalo da smo upućeni u kriznim vremenima. Kada vlast u Švedskoj građanima kaže da se pripaze, oni to i učine, pa nema zatvaranja ljudi, nema policijskog časa, nema rigoroznih mera. Domaći političari ne umeju da komuniciraju sa narodom na dostojanstven način, samo umeju da primenjuju silu, a pandemija je to do kraja ogolila. Ako ljudi hoće normalno da žive, moraju da izgrade normalan sistem.

Svjedoci smo turbulentnih dešavanja u Crnoj Gori. Koji je vaš stav o vladavini Mila Đukanovića?

– Vladavina Mila Đukanovića je jedan od najmračnijih perioda u istoriji Crne Gore. Milo Đukanović je oličenje svega perverznog i nihilističkog u politici, čovek koji je bio veliki komunista, pa veliki Srbin, pa veliki anti-Srbin, a sve to samo da bi opstao na vlasti. A opstao je 30 godina, jer su Srbi kroz istoriju naučili da trpe razne nepravde, što je verovatno rezultat viševekovne turske okupacije. Mislim da treba da shvatimo da više ne moramo da trpimo okupaciju.

Da li mislite da nova Crnogorska vlast može promijeniti Crnu Goru kao državu?

-Imam potpuno poverenje u Zdravka Krivokapića i njegov tim. Treba im dati šansu, vreme će pokazati da li je poverenje opravdano.

Prije nekoliko nedelja napustio nas je Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Koliko je srpski narod izgubio njegovim odlaskom?

-Nenadoknadiv je gubitak. Mitropolit Amfilohije bio je najveći među nama i, po mom skromnom uverenju, svetitelj. Od 1990. godine, kada je postao Mitropolit crnogorsko-primorski, obnovio je preko 650 verskih objekata. Ali ono što je važnije – vratio je veru narodu, nakon što je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori decenijama urušavana. Crkva je u Crnoj Gori očuvala srpski narod tokom osmanske vladavine, a sada je Crnoj Gori donela i demokratiju. Mitropolit Amfilohije, ili Đedo kako ga zove njegov narod, uvek će ostati u našim srcima.

Ne možemo da se ne dotaknemo vašeg filma “Težina lanaca”. Zašto je tek nakon izvjesnog vremena ovaj film masovno postao popularan kod publike?

-Zato što je istinit. Ljudi su željni istine, koju retko mogu da dobiju putem mejnstrim medija, koji uglavnom predstavljaju filtrirane informacije, a često i dezinformacije sa ciljem da manipulišu javnost. Recimo, film “Težina lanaca 3” prikazan je na festivalima, u bioskopima, kao i pred preko 2 miliona gledalaca putem YouTube-a, ali nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji se nije usudila da ga prikaže, iako ga i dan danas nudim besplatno.

Nedavno ste snimili i  novi film,”Crna Gora: Podeljena država”, kada možemo očekivati da se film nađe pred očima publike?

-Na zimu, nadam se. Pitanje je samo kad ćemo moći da organizujemo premijeru, imajući u vidu pandemiju koronavirusa i verovatno pooštravanje mera.

Šta mislite o trenutnoj medijskoj sceni na Balkanu?

-Živimo u medijskom mraku koji je gori nego ikada. Ali ono što je najgore – novinari su mahom u strahu da progovore pod kakvim su pritiscima. Poznato je da sam nekoliko puta ostao bez posla zato što sam iskreno govorio to što mislim, ali Bože moj, važnija mi je sloboda. Šta mi vredi plata ako nemam slobodu?

Naša novinarska ekipa pokrenula je ovaj portal u Istočnom Sarajevu, nošena idejom o slobodnom i nezavisnom novinarstvu. Da li danas uopšte postoji slobodno novinarstvo kod nas?

-Izgleda da smo vi i ja prilično usamljeni. Nadam se da postoji.

Izgradnja mini hidroelektrana u Republici Srpskoj još uvijek nije zabranjena i pored stalnih zahtjeva građana za tim. Građanima Istočnog Sarajeva uskoro predstoji borba za obustavu izgradnje još jedne mini hidroelektrane na prelijepoj rijeci Željeznici. Da li smatrate da građani treba da pokrenu neke nove mehanizme borbe, koji bi definitivno zadovoljili njihovu želju za obustavom izgradnje ovih elektrana?

-Meštani Stare Planine su pokazali kako se to radi i o tome smo govorili u filmu “Težina lanaca 3”. Oni su se organizovali, dežurali, sukobili se sa investitorima i odbranili svoje reke. Nema predaje. Naravno, idealno bi bilo da se problem institucionalno reši i treba podržati političare koji su za trajno sprečavanje mini hidroelektrana. Ne treba biti gadljiv na politiku, jer kad pošteni ljudi beže od politike, onda u nju ulazi talog društva. Bez kukanja, samo borba.

Malagurski je za kraj imao poruku za sve naše čitaoce. On je naveo da je danas sve politika te da se ona ne smije prepustiti isključivo političarima.

– Oni su tu da ispunjavaju naše zahteve, mi smo njihove gazde. Samo su nas mnogi ubedili da je stvar obrnuta. Ponašajmo se kao šefovi političara, pa ćemo i živeti kao šefovi.

/Central news/