U međuvremenu, Nina je, blago rečeno, „osvojila cijeli svijet“. Njena mama ne može da pronađe riječi kojima bi opisala ono što su doživjeli i što je njena ćerka postigla.
„Nina je… dar od Boga. Nina je učinila čudo, ali ona toga nije svesna. Ona prosto nema visoko mišljenje o sebi i po njoj je sve to normalno. Živi isto kao što je i pre živela, ali su ljudi prepoznali tu njenu energiju, prepoznali su porodične vrednosti. A to nam je baš trebalo u ovom trenutku, kada se još uvek oporavljamo od tragedije u ‘Ribnikaru’. Nama su ljudi govorili da su se oporavili od tragedije zahvaljujući Nini, da ih je ona izlečila. Govorili su da im je Nina pokazala kakvi ljudi treba da budemo. Dolazili su sa svih strana i klanjali joj se do poda. Ona je tešila ljude, a nije znala zašto plaču. Nina je jedna normalna, tiha i nežna devojčica. Moj ponos“.
Ninkovići nisu ni od koga ništa tražili. Malena Nina je pošteno prodavala svoje krofne koje je njena mama s ljubavlju pravila.
„Mi smo jedni od onih koji nisu ni molili, ni prosili, niti smo mi sve ovo planirali. Sve je došlo spontano. Taj dečiji um nema ograničenja, a odrasli ga imaju. Dolazili su razni ljudi. Dolazili su istetovirani muškarci, izbušeni, potom devojke sa noktima od skoro pola metra. Svi oni su dolazili, mesili sa nama krofne i plakali. Romkinje su nam pomagale, motociklisti iz Banjaluke… Ni sama više ne znam ko je sve bio i odakle je dolazio. Digli su se svi gradovi. Nikada više neću imati ni prema kome predrasude“, dodaje Nataša.
Posebno ju je dotaklo kada je jedan mladić zamolio Ninu da mu nešto nacrta, a potom je taj crtež istetovirao na svom tijelu.
„Nina mu je nacrtala detelinu sa četiri lista i napisala je: Nikada se ne predaj. On je to istetovirao. Šta reći… Nina je doprela do svih ljudi, do onog najtvrđeg srca. Iznenadili su me muškarci, omladina, tate, pitala sam se odakle im tolika nežnost, suze, pažljivost. Oni su Ninu gledali kao kraljicu. Donosili su joj ruže i kupovali su krofne. Ja sam govorila: Nemojte više,ljudi, a oni su vikali da treba“.
Nataša nas podsjeća kako je zapravo nastala cijela ova priča o krofnama, piše nova.rs.
„Kada sam aplicirala za kliniku u Rusiji, oni su mene pitali: Da li vi imate novca da dolazite redovno? Ja u tom trenutku nisam imala novca. Da sam znala unapred šta će se desiti, ja bih rekla: aha, skupićemo do tada. Mi smo u humanitarnoj Fondaciji od 2016. godine. Međutim, nikada nismo puno para skupili, uglavnom smo skupljali od prijatelja. Tako da je ovo prvi put da smo skupili toliko para. Nisam mogla da sanjam da možemo preko noći to da uradimo. Kada smo uspeli, ponovo sam aplicirala. Kod Rusa postoji protokol. Prvo ide elektronski prijava, pa komisija i tako dalje. Bogu hvala, otišli smo na taj pregled“.
Iako su pojedini mediji ranije prenijeli da Nina ide sa svojim ocem u Rusiju, Nataša nam kaže da to nije tačno, te da nikada ne bi dijete izložila takvoj vrsti stresa.
„Za Ninu bi bilo jako stresno da je išla. Vaspitala sam je tako da ne bi osetila koliko je teško. Međutim, ona je osetila. To nju razlikuje od drugih – ta ljubav prema ocu i to što je sama primetila da se nešto dešava. Ona je videla da nešto nije u redu, nisam želela da je opterećujem. Ona je primetila i rekla mi: Mama, ja ću da pomognem. A ja je pitam: Pa kako ćeš, a ona kaže: Pa lako, mama“.
Nina je krenula u šesti razred. Prije nekoliko dana, bila je na svom prvom ljetovanju koje je dobila na poklon.
„Bile smo na moru, Nina je dobila to putovanje, ali i zimovanje. Ljudi je mnogo vole i poštuju i jednostavno nije mogla da ih odbije. Što se tiče njenih krofnica, za sada nema potrebe za daljim akcijama, ali videćemo kako će se dalje odvijati situacija“, kaže nam Nataša.
Inače, Nataša se zahvalila svim ljudima na Instagramu i obavijestila javnost o Zoranovom liječenju. /@krofna_za_tatu/
